Gradnja najduže železnice, koja povezuje ogroman prostor s krajnjom železničkom stanicom na pacifičkom primorju luke Nahotke, trajala je od 1891. do 1904. godine. Dužina ove pruge je 9.438 kilometara.
Moćne kapitalističke zemlje, među kojima se isticala Engleska, sumnjale su u moć Rusije. Neke engleske kompanije su tvrdile da Rusija ne može da proizvede ni petinu potrebnih šina zadovoljavajućeg kvaliteta.
Zanimljivo je to da je car Aleksandar III posmatrao i ispratio ceo tok gradnje ove železnice. Takođe, kad god bi pročitao podrugljive natpise o ovoj železnici postajao bi goropadan.
Ipak, Rusija je uz sve prepreke uspela da izgradi najdužu železnicu na svetu koja prolazi kroz čak 8 vremenskih zona. Put traje sedam dana a pruga prolazi kroz Perm, Jekaterinburg, Omsk, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Čita i Habarovsk.
Za radnike koji su pomogli u izgradnji pruge, uzeti su osuđenici sa ostrva Sahalin, kao i redovni ruski vojnici, za platu koja je duplo veća od prosečne.
Transsibirska železnica je deo većeg kompleksa koji čine i Transsmandžurijska železnica (vodi do Pekinga), Transsmongolska železnica (pruža se preko Mongolije i Uran Batoa i vodi do Pekinga), Bajkalskoamurska železnica.
Raspadom SSSR-a i otvaranjem Rusije ka svetu, Transsibirska železnica je postala prava turistička atrakcija. Možete putovati prvom, drugom i trećom klasom. Prva klasa je sedam puta skuplja od poslednje, ali to ne predstavlja problem jer se smatra da je pravi užitak putovanja poslednjom klasom.
https://www.instagram.com/p/CgeBn4BqHFP/?igshid=YmMyMTA2M2Y=
