Boris je četiri godine proveo u Oklahomi gde je i završio studije na lokalnom koledžu. Na fakultet se upisao zahvalujuću sportskoj stipendiji koju je dobio. A za “Čuj ti to” Boris otkriva da li život I studiranje na koledžu izgleda kao na američkim filmovima.
“Kampus je stvarno kao jedna mala država. Ima i svoju svoju policiju. Sve ti je tu i prodavnica i kantina i restorani i rekreacija (bazeni, tereni). Ima dosta dešavanja, koncerta, okupljanja, guest speakera i slično. Uglavnom je stvarno lepo mesto da se druziš sa drugim studentima. Sve organizacije kojima se pridružiš takođe imaju razna okupljanja na kampusu”, priča ovaj mladi Beograđanin.
On kaže da je studiranje u Americi stvarno bilo super iskustvo – vidiš kakav je život u drugoj zemlji, upoznaš divne ljude, učiš od odličnih profesora, a sa sportske strane je isto jako zanimljivo jer je dosta kompetitvno, što u samom timu, što sa drugim školama.
“Sve u svemu baš kul. Naravno ima poteškoća dok se naviknes na život tamo, provališ malo kako sve to funkcioniše ali već posle godinu dana imaš osećaj da si se lepo snašao”, naglašava on.
Boris kaže da mu je boravak na koledžu doneo mnoga nova znanja i veštine.
“Pre nego što sam otišao nisam znao da pišem eseje i radim research na određene teme. Nisam znao ni da kuvam, da sređujem svoje poreze. Ali, uglavnom, stvarno nije bio veliki šok, lagano se navikneš, lagano te prihvate tamo i sve naučiš usput i jako lepo iskustvo”, kaže Boris.
On navodi da je glavna razlika školovanja i života u odnosu na Srbiju to što u Americi ne možeš da “odugovlačiš” studiranje (možeš ako si lenj i ako imaš para za bacanje).
“Trener i svi ostali očekuju da sve predmete daš u roku, a često ne možeš da uzmeš naprednije časove ako ove slabije nisi završio. Postoji ogromna podrška od strane sportskog odseka u svakom pogledu – oko života, smeštaja, učenja… I profesori (ono što sam ja skapirao) su mnogo više na tvojoj strani nego ovi ovde. Spremni su da prekinu predavanje da ti odgovore na pitanje, možeš da imaš i časove “1 na 1“, hoće da ti izađu u susret sa zadacima i slično. Moguće je da je ovo samo moje iskustvo sa dosta manjom školom, a da nije baš tako u velikim školama. Stalno postoje domaći i projekti koje moraš da radiš tokom cele godine, a ne samo da zvekneš jedan ispit od 10000000000 strana i to je to – priča Boris.
Pitali smo i kako izgleda proces odlaska na koledžu Americi.
Kako izgleda proces dobijanja sportske stipendije?
Dobijanje stipendije na univerzitetu zavisi od prethodnih sportskih i školskih postignuća i dogovora sa trenerom. Potrebno je da svoj skolski/radni cv, zajedno sa sportskim uspesima, pošalješ pomoćnom ili glavnom treneru na fakultetu za koji si zainteresovan i da izraziš želju da budeš u tom timu. Posle toga uglavnom sledi video poziv ukoliko je trener zainteresovan i smatra da bi bio dobar član tima. Tu je uglavnom samo upoznavanje i prilično je opušteno (rekao bih da nije klasičan razgovor za posao). Nakon što se dogovoriš sa trenerom i on pristane da tim finansira celo ili deo tvog školovanja sledi prijava na fakultet.
Kako funkcioniše upis/prijava?
Obična prijava gde biraš koji ceš smer (nekada ni ne moraš da izabereš smer sve do druge godine ako nisi 100 odsto siguran). Opet CV, ocene iz srednje škole, dodatne aktivnosti, cover letter ili esej na datu temu. Cover letter uglavnom objašnjava ko si ti i zašto baš želiš taj smer na tom fakultetu. Posle ta prijava ide na komisiju gde oni odlučuju da li si dobar “fit” za program ili ne i oni uglavnom nemaju nikakvog udela na tvoju prvobitnu stipendiju (osim ako se i kod njih prijavis za neku vrstu akademske stipendije).
