Udruženja koja pomažu ljudima zavisnim od ove “bolesti” svakim danom imaju sve više posla kako sa odraslim tako i sa maloletnim kladioničarima.
Kada govorimo o kockarskim igrama, iskustva sa njima ima ukupno 45 odsto ispitanih srednjoškolaca. Istraživanje koje je 2019. godine sproveo Specijalna bolnica za bolesti zavisnoisti “Vita” utvrdilo je da su kladionice ubdeljivo najpopularnije među učenicima druge I treće godine srednjih škola, što je potvrdilo 49,3 ispitanika. Potom slede “aparati” koje koristi u 21,4 odsto tinejdžera, a na trećem mestu je rulet koji igra njih 20 odsto.
Takođe, skoro polovina maloletnih ispitanika nije naišla na bilo kakvu zabranu igranja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju. Mladi se ne libe da ukoliko naiđu na prepreku u vidu zabrane konzumiranja igara prepisane zakonom “zamole” nekog starijeg da umesto njih uplati tiket. Često, kao sredstvo za rešavanje ovakvog “problema”, koriste poznanstvo sa nekim od zaposlenih što dodatno ukazuje na veličinu problema.
Šta na to kaže ZAKON o igrama na sreću?
Jedan od dokumenta ya početak rada kladionica jeste potvrda o udaljenosti od najbliže obrayovne ustanove. Prema zakonu o igrama na sreću ta razdaljina najkraćom pešačkom stazom ne sme da biti manja od 200 metara. Ukoliko se utvrdi da je kladionica bliža od propisane udaljenosti, podnosi se prijava poreskoj upravi koja u slučaju prekršaja pokreće postupak i kladionici se oduzima dozvola za rad. Takođe je prema ovom zakonu maloletnicima ulaz zabranjen kako u kladionice tako I u kockarnice.
Međutim, kako navodi u izjavi za RTV director Osnovne škole “Đorđe Natošević” u Novom Sadu, zakon o igrama na sreću je neefikasan.
“Inicijativu smo imali od strane roditelja čija deca idu u ovu školu I oni su ispred Mesne zajednice pokrenuli inicijativu od grada da se jedna kladionica koja je tu bila u neposrednoj blizini škole udalji na zakonom proprisano mestpo. Nje više nema ali mislim da to nije promenilo, deca su samo produžila put do kladionice “, kaže za RTV direktor Nedeljko Đorđić.
Influenseri ohrabruju mlade da se kockaju
Mlade na konzumiranje igara na sreću podstiču reklamama kakon brojni influenseri tako i poznati glumci i pevači. Dobro urađenim promocijama privlače adolescente i stvaraju sliku stvarnosti govoreći o tome kao jednostavnom načinu zarađivanja velike sume novca. Brojni učenici jedne beogradske gimnazije potvrdili su za naš portal “Čuj ti to” da školski odmor provode u kladionici uplaćivajući novi tiket, a vrlo često igrajući igre na aparatima. Oni navode da određeni broj sati porvode na mobilnim aplikacijama kladionica koje na taj način “ulaze Ii u njihov dom”. Nije im strano ni pozajmljivanje novca od ljudi iz okoline kako bi vratili svoje “kockarske dugove”.
Da li će izmeštanje kladionica rešiti problem?
Aktuelni gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, u Skupštini Grada, prihvatio je predlog opozicije koji se tiče udaljenosti kladionica od škola. Kako navodi u izjavi apsolutno prihvata predlog da se pošalje zahtev svim školama kako bi se dobio spisak kladionica koje su suprotno zakonu bliže školama nego što je predviđeno. Grad će uputiti zahtev Ministrastvu finansija, odnosno Upravi za igre na sreću da se sve kladionice koje su u neposrednoj okolini školskih ustanova zatvore. Kao vrlo bitan, tu je I glas novosadskog psihologa Stevana Klasa koji s,atra da primenom ovog zakona nećemo smanjiti problem maloletnih kladioničara.
“To bi moglo u neznatnom procentu da samnji broj kladioničara. Prosto, ako neko ima potrebu da tu svoju nabviku, koja kasnije prerasta u bolest, upražnjava i da je dva kilometra i 20 kilometara, takvi učenici će radije odsustvovati sa nastave I otići da zadovolje svoju porebu”, objašnjava Klas za RTV.
Mladi, školske odmore umesto u druženju sve češće provode igrajući igre na sreću u obližnjim kladionicama. Udruženja koja pomažu ljudima zavisnim od ove “bolesti” svakim danom imaju sve više posla kako sa odraslim tako i sa maloletnim kladioničarima.
Kada govorimo o kockarskim igrama, iskustva sa njima ima ukupno 45% ispitanih srednjoškolaca. Istraživanje koje je uradi…Kladionica je najpopularnija u 49,3% slučajeva, zatim “aparati” u 21,4% i rulet u 20% slučajeva.
Takodje, skoro polovina maloletnih ispitanika nije naišla na bilo kakvu zabranu igranja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju. Mladi se ne libe da ukoliko naidju na prepreku u vidu zabrane konzumiranja igara prepisane zakonom “zamole” nekog starijeg da umesto njih uplati tiket. Često kao sredstvo za rešavanje ovakvog “problema” koriste poznanstvo sa nekim od zaposlenih što nam ukazuje na veličinu problema.
Šta na to kaže ZAKON o igrama na sreću?
Osnovni dokument za početak rada jeste potvrada o udaljenosti od najbliže obrazovne ustanove. Prema zakonu o igrama na sreću ta razdaljina najkraćom pešačkom stazom ne sme biti manja od 200m. Ukoliko se utvrdi da je kladionica bliža školi od propisane udaljenosti, podnosi se prijava poreskoj upravi koja u slučaju prekršaja pokreće postupak i kladionici se oduzima dozvola za rad. Takodje je prema ovom zakonu maloletnicima ulaz zabranjen kako u kladionice tako i u kockarnice.
Vlast je preduzela mere u svrhu suzbijanja ovog problema
Aktuelni gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, u Skupštini Grada, prihvatio je predlog opozicije koji se tiče udaljenosti kladionica od škola. Kako navodi u izjavi apsolutno prihvata predlog da se pošalje zahtev svim školama kako bi se dobio spisak kladionica koje su suprotno zakonu bliže školama nego što je predvidjeno. Uputiće zahtev Ministarstvu finansija, odnosno Upravi za igre na sreću da se sve kladionice koje su u neposrednoj okolini školskih ustanova zatvore.
Ovu priču sagledali smo iz ugla djaka jedne beogradske gimnazije koji za naš portal “Čuj ti to” kaže da školski odmor provodi u kladionici uplaćivajući novi tiket, a vrlo često igrajući igre na aparatima. Navodi da odredjen broj sati provodi na mobilnim aplikacijama kladionica koje na taj način “ulaze i u njihov dom”. Nije im strano ni pozajmljivanje novca od ljudi iz okoline kako bi vratili svoje “kockarske dugove”.
Kako navodi u izjavi za RTV, direktor Osnovne škole “Đordje Natošević” u Novom Sadu, Zakon o igrama na sreću je neefikasan.
“Inicijativu smo imali od strane Saveta Mesne zajednice, roditelja čija deca idu u ovu školu i oni su ispred Mesne zajednice pokrenuli inicijativu od grada da se jedna kladionica koja je tu bila u neposrednoj blizini škole udalji na zakonom propisano mesto. Nje više nema ali mislim da to nije promenilo, deca su samo produžila put do kladionice”– kaže za RTV direktor Nedeljko Đordjić.
Mlade na konzumiranje igara na sreću podstiču reklamama kako brojni influenseri tako i poznati glumci i pevači. Dobro uradjenim promocijama privlače adolescente i stvaraju izvrnutu sliku stvarnosti govoreći o tome kao jednostavnom načinu zaradjivanja velike sume novca.
Kao vrlo bitan, tu je i glas novosadskog psihologa Stevana Klasa koji smatra da primenom ovog zakona nećemo smanjiti problem maloletnih kladioničara.
“To bi moglo u neznatnom procentu da smanji broj kladiončara. Prosto, ako neko ima potrebu da tu svoju naviku, koja kasnije prerasta u bolest, upražnjava je i da je dva kilometara ili 20 kilometara udaljena, takvi učenici će radije odsustvovati sa nastave i otići da zadovolje svoju potrebu”, objašnjava Klas za RTV.
