Ovo su priče trojice mladića koji su u potrazi za boljim životom stigli u naše krajeve

U poslednjih godinu dana u Srbiju je došlo 3.000 Kubanaca. To tvrdi Nikola Kovačević pravnik za ljudska prava, koji zastupa trojicu momaka sa Kube koji sada žive u Beogradu. Denis Solis, Omar Tores I Fernando Almedia su u postupku dobijanja azila, jer su 11. jula 2021. učestvovali u organizovanju najvećeg protesta u istoriji Kube, kada su milioni ljudi na ulicama ove zemlje zamalo dovely do kraja vladavinu porodice Kastro.

Kuba, koja je inače siromašna zemlja, sa pandemijom korona virusa doživela je još veći pad I nemština je dosegla do sada nezabeležene razmere. Ova situacija je dovela do protesta širom Kube, a režim je dodatno pritisnuo narod taksama I porezima. Nakon tih protesta desio najveći egzodus kubanskog stanovništva.

Ono što povezuje svu trojicu je to da sus e I pre protesta suočavali sa nepravdom I siromaštvom, a u Srbiju su došli jer je to jedna od retkih zemalja u svetu za koju im nije potrebna viza. Oni su gosti podkasta “Agelast” Galeba Nikačevića u kome su ispričali svoje životne price.

U Srbiji sam napokon osetio da me tretiraju kao čoveka

Omar Tores je tridesetpetogodišnji trgovački moreplovac i član organizacije Umpago. Preselio se u Havanu 2009. godine i tamo započeo studije. Završivši fakultet, zaposlio se u firmi u kojoj je zarađivao samo dva dolara dnevno. “To me je dodatno potreslo jer sam odrastao u siromašnoj porodici. Na ivici puke egzistencije, našao sam novi posao na moru pored jednog kubanskog sela i tako izbavio porodicu iz krize. Međutim, 28. februara 2020. krenuo sam na razgovor za novi posao, kada su me napala dvojica muškaraca. Zadobio sam teške povrede stomaka i ruke, a tom prilikom su mi ukradeni i sertifikati odnosno potvrde da sam završio fakultet.” priča Omar.

Nakon oporavka i protestaje odlučio da napusti državu, pre svega zbog svog sina i porodice. Omar, njegov sin, žena i tašta su se uputili ka Crnoj Gori, jer je to jedna od država za koju nije potrebna viza. Na putu do Crne Gore napravili su pauzu u Srbiji. Usled komplikacije, bili su zadržani na aerodromu. “Srpska policija nam je pružila hranu I neophodne stvari. Bili su ljubazni. Napokon sam se osteio da se prema meni ophode kao prema čoveku” priča Omar i navodi da je tada odlučio da sa svojom porodicom ostane u Beogradu.

Ljuti i razočarani u sistem na Kubi

Denis Solis, rep pevač iz Havane, ljut I razočaran zbog Sistema na Kubi, priključio se organizaciji aktivista koji su svoje nezadovoljstvo pokazivali tako što su Kastov lik oslikvali po zidovima zgrada u formi karikature. Ipak, posle izvesnog vremena odlučio je da napusti grupu. “Shavtio sam da mi, kao jedinke, ne možemo da promenimo stanje u državi. Tokom protesta bio sam ranjen i tada sam odlučio da dođem u Srbiju” kaže Denis koji trenutno živi u Novom Sadu.

I Fernando Almeida je politički aktivista. Ovaj tridesetogodišnji advokat za ljudka prava odlučio je da se bavi ovim poslom jer je bio razočaran u to kako se režim ophodi prema narodu. “Zbog toga sam sa svojim prijateljima počeo da se bavim aktivizmom. Kada je došlo do protesta 2021. godine, shvatio sam da imam opciju da budem uhapšen na Kubi ili da odem iz države. Prvo sam pokušao da odem u Španiju, ali nisam mogao jer mi je bila potrebna viza. Razmišljao sam i o Nikaragvi i Rusiji. Te države ne traže vizu, ali put do tamo je izuzetno skup, na kraju sam se odlučio za Srbiju”, priča Fernando.

Iako Srbija nije toliko razvijena država, Omar, Fernando I Denis kažu da mogu opet da biraju u kojoj državi žele da nastave život, izabrali bi upravo Srbiju. Oni smatraju da im je Srbija pru\ila mogu’nost ya slobodu I tretira ih kao normalne ljude. Njima sada predstoji pravna borba za azil i bolju  budućnost.