Ljudi su od davnina pokušavali da tumače svoje snove. Još je Aleksandar Veliki, u svoje bitke, vodio ”tumača” snova, verujući da mu snovi šalju poruku o njegovoj sudbini.
Snovi su zanimali razne narode i plemena i, pre pojave naučne misli o snovima, ljudi su se na različite načine dovijali ne bi li saznali značenje svojih snova.
Naši snovi su uvek izazvani „nekim događajem posle kojeg još nismo prespavali noć“. Dakle, izvori naših snova su delovi bliže ili dalje prošlosti, i da bi se san proizveo, oni treba da se povežu s nekim utiskom ili događajem koji se odigrava na dan nastanka tog sna.
U toku spavanja, slabi naša svest, kao i glas savesti. Mirni smo, toplo nam je, i ulazimo u situaciju koja je idealna za stvaranje snovnih sadržaja koji služe za ispunjenje potisnutih želja, agresivnih poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli ostvariti, već su ostali zakopani u dubini podsvesti.
Snovi često deluju nejasno, maglovito, čak besmisleno. Razlog iz kog se oni prerušavaju nalazimo u mehanizmima rada sna i u cenzuri – koja ne dozvoljava potisnutim i neprijatnim dražima da se, u svom izvornom obliku, pojave u snu. Jedino kada se naš svesni i nesvesni deo “slažu” oko onoga što žele, san predstavlja ispunjenje želje. Takav je slučaj, najčešće, s dečjim snovima, koji su znatno jasniji i manje prerušeni od snova odraslih ljudi. U slučaju odraslog dela populacije, često se dešava da se naša svest i podsvest ne slažu. Zapravo, dešava se da potiskujemo sve želje i porive za koje smatramo da su, iz nekog razloga, nedozvoljeni, opasni ili loši. U takvim slučajevima san predstavlja “prerušeno ispunjenje potisnute želje”.
Kod svakog čoveka postoje želje za koje niti on sam ne bi želeo da zna, niti bi želeo da iko na svetu sazna za njih. Takve želje se, stoga, potiskuju i putem različitih mehanizama, koji štite kako naš san, tako i nas same, od onoga što je potisnuto, maskiraju i uobličavaju u slike i sadržaje koji nam deluju nerazumljivo i teško shvatljivo.
