Petar Gajić već 17 godina radi kao naftni inženjer po naftnim platformama širom sveta. Dugogodišnje iskustvo rada na bušotinama pružilo mu je priliku za sticanjem novih znanja, a tome je prethodio period navikavanja na nesvakidašnje uslove života.
„ U početku bio je to veliki izazov, bio sam siguran da ovo nije posao za mene“- kaže Petar za naš portal koji je radio na platformama širom sveta; pustinja u Alžiru, Angola na Atlantiku u kojoj je proveo najviše godina, Kongo, Obala Slonovače kao i Severno more.
Kako izgledaju platforme?
“Veličina platformi varira od onih manjih koje mogu da prime pedesetoro ljudi do onih većih gde radi i do dvesta pedeset zaposlenih. Mogu biti na kopnu ili na moru, a morske se dele na fiksne i plutajuće koje dalje mogu biti poluuronjene i bušeći brodovi u zavisnosti na koji način dolaze do nafte. Unutrašnji deo sačinjen je od soba, kuhunje i trpezarije, dugih hodnika, prostorija rad i zabavu dok neke imaju čak i saunu. Napolju se nalaze ogromne mašine bušilice koje rade na iskopavanju naftnih bušotina”.
Kako izgleda jedan dan na platformi?
„ Život na platformi je dosta jednoličan. Radiš 12 sati dnevno, svaki dan, nema vikenda. Ostalih 12 sati gledaš da iskoristiš što bolje; da se naspavaš, da jedeš, a za preostalih sat ili dva možeš da pogledaš film, provedeš vreme u sobi za zabavu ili u opuštanju. Postoje dve smene, dnevna i noćna. Ukoliko radim u dnevnoj smeni dan započinjem laganim doručkom posle čega malo pre 7 sati odlazim u svoju kancelariju. Tamo intezivno radim do 19 časova, a u medjuvremenu odlazim na ručak. Hrana je u većini slučajeva odlična, kvalitetno spremljena i sa dovoljnom količinom korisnih nutrijenata. Posle posla večeram, družim se sa kolegama ili se opuštam u sobi, a zatim ubrzo odlazim da spavam jer sam umoran od napornog dana. Radi očuvanja fizičkog i psihičkog zdravlja, na platformi svakog dana možemo koristiti dobro opremljenu teretanu. Vrlo često nam je na raspolaganju sauna, tako da neke platforme sa kvalitetom usluge pariraju hotelima sa četiri ili pet zvezdica.“
Čini se neprijatnim i nebezbednim boravak na otvorenom okeanu; koji su problemi i opasnosti sa kojima se možeš susreti tokom boravka tamo?
“S obzirom da su opasnosti na takvom radnom mestu velike, svi zaposleni moraju da prođu adetkvatne obuke, kako spašavanja ukoliko dodje do pada helikoptera prilikom dolaska na platformu tako i svih mera zaštite koje se primenjuju u cilju sprečavanja bilo kakvog problema”.
“Najveća opasnost po čoveka tamo je upravo požar koji može izbiti eksplozijom naftnih bušotina ili na samoj platformi. Zaposleni uvek moraju da nose posebno odelo, čizme i šlem kako bi se zaštitili od potencijalnih povreda čiji uzrok može biti upravo materijal koji se velikim mašinama prenosi preko same platforme. Saradnja medju kolegama mora da postoji kako bi jedni druge upozorili i sprečili da do povrede dodje. Neretko se radnici susreću sa depresijom ili fobijom od dugog boravka na otvorenom moru. Ljudima koji se tako osećaju savetuje se napuštanje platforme”.
Sigurni smo da je bilo nekih zanimljivih anegdota, ispričaj nam!
“Jedna od omiljenih anegdota desila se kada sam radio na naftnoj bušotini u Kamerunu koja se nalazila u sred džungle. Posle posla smo odlazili do močvare gde su boravili majmuni koji su nam bili glavna atrakcija. Posle nekoliko dana saznali smo da je ta močvara puna krokodila, kroz mene je prošla jeza ali sam znao da će se ova priča u mom sećanju ostati kao zanimljiva”.
